"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

Udruženje radnika na internetu postiglo je u sredu sporazum sa Vladom Srbije o plaćanju poreza i doprinosa nakon pet meseci natezanja oko predloga rešenja oporezivanja delatnosti koja svakim danom postaje radna realnost za sve veći broj građana Srbije.

Ideja o formiranju Superlige, u kojoj bi se našla nekolicina prebogatih klubova, toliko je besmislena i kontrira sportskom duhu da je protiv nje i Goran Vesić.

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

Zamislite da je pandemija korona virusa ojačala Evropsku uniju, umesto što je dodatno narušila poverenje njenih građana.

Žena koja razbija predrasude ejdžizma i salonskog anarhizma, nadasve udvoričke kulture koju smo doktorirali ovde u Srbiji, koju na društvenim mrežama sledi više desetina hiljada ljudi, govori o tome zašto moramo da vratimo sopstvenu ličnost - autentičnu, nepoltronsku, brzomisleću, originalnu, jer inače – ima da nas nema.

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.

Mnogi ljudi se prepuštaju bujici koja ih neprestano oblikuje nepisanim pravilima i pokušava ih učiniti uniformisanim i jednoličnim, ali ima i onih koji traže druge načine, koji okreću život u smeru u kojem oni žele. Najvažnije je naći mir u sopstvenoj glavi. Za 021.rs govore Tanja Stupar Trifunović i Tanja Vidojević, autorke grafičkog romana "More je bilo mirno".

Novi Sad je grad koji živi od prisećanja da je grad. Ogrnut tim sećanjem mirno ide ka sopstvenom ponoru, ne zato što na svakom koraku niču investitorskim novcem dopingovane "avenije", "parkovi" i "palate", već zbog ozbiljne nedoumice da li danas postoji u tolikoj meri da stvori građane.

Konačni pobednici u borbi protiv korona virusa biće oni koji se najuspešnije zaštite od sve češćih mutacija ovog virusa.

"One koji pišu: 'ne moj', 'neznam', 'novosađani', 'Srpski jezik', nije trebalo pustiti da završe osnovnu školu, te samim tim ne bi mogli ni da pretenduju na više položaje. Stvari treba seći u korenu i kriterijumi ne smeju da se prilagođavaju najgorima samo zato što su najglasniji. Problem je što su se intelektualci povukli u svoja skloništa, bez borbe i prepustili svet polusvetu", kaže u intervjuu za 021 autorka "Jezikomanije" Nataša Mirković.

Zoran Veljković u London je otišao devedesetih poslom, snimao je sa Majklom Kejnom, Džoli Ričardson i Piterom Hauitom. Dobitnik je nagrada za kameru za filmove "Bridge", "A Sicilian Dream" i "After Fall, Winter". Danas predaje na Filmskoj školi Rejndens u okviru istoimenog filmskog feestivala.

Poslednjih nedelja u fokusu pažnje građana i političara je, između ostalog, i najavljeni Zakon o istopolnim zajednicama. Dok jedni misle da je krajnje vreme da se Srbija približi modernim državama u borbi protiv diskriminacije, drugi smatraju da će to ugroziti njihova prava.

Značaj nasleđenog ne može da se meri u sadašnjem vremenu. Svesni su toga ljudi koji su za nasleđe zaduženi ali i mnogi drugi koji osećaju čvrstu ukorenjenost u podneblju pod nama.

Srbija je zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće. Možda čak i to da se jednom konsolidujemo i postanemo ljudi koji neće osuđivati žrtve, već nasilnike, kada se dokaže da to jesu.

"Da bi čovek ponovo postao čovek i živeo smisao stvarnog života, mora da ugasi svoj lažni profil, lažnu predstavu o sebi koju je skovao i do kraja poverovao u nju. Šizofenost tog postojanja, u kojem je sam, iako uveren da je sa svima, već ga u ovom trenutku skupo košta", kaže akademik Zoran Paunović u intervjuu za 021.rs.

"Ovi prostori hronično pate od nedostatka pristojnosti i kulture dijaloga, ali to vreme je prošlo. Danas se traže drugačiji ljudi. Mi u Istri smo se devedesetih godina u simbličkom smislu odvojili od ostatka zemlje i krenuli svojim putem. Imamo nultu toleranciju prema bilo kojoj koje vrsti nasilja, diskriminacije, ekstremizma i nacionalizma. Ovde se i dalje ponosno pevaju 'O bella Ciao' i 'Bandiera rossa'", kaže gradonačelnik Pule Boris Miletić.

Novosadski arhitektonski biro "Kuzmanov i partneri" projektovaće rekonstrukciju zgrade Radničkog, a arhitekta Lazar Kuzmanov se u autorskom tekstu osvrće na važnost ovog objekta za očuvanje identiteta Novog Sada.